News

Kada su prve bombe pale na Pariz 1940. godine, grad koji je do juče diktirao svetske modne tokove ućutao je pod čizmama nacističkih vojnika. Izlozi su zamračeni, revije obustavljene, a svilene suknje zamenjene grubim tkaninama i strogim krojevima. Ali moda nije umrla – ona se povukla, promenila oblik i preživela. I ne samo to. Moda je u Drugom svetskom ratu postala tihi otpor, politička poruka, a ponekad i oružje.

Moda pod opsadom

U okupiranoj Evropi, tekstilna industrija bila je pod direktnim uticajem vojne ekonomije. U Velikoj Britaniji uveden je “Utility Clothing Scheme” – vladin program koji je dozvoljavao proizvodnju odeće pod strogo definisanim pravilima. Haljine su morale biti jednostavne, sa minimalno dugmadi, bez ukrasa, i iz jednog komada materijala. U Francuskoj, situacija je bila još složenija – moda je postala pitanje prestiža i kontrole.

Ipak, žene nisu prestale da budu elegantne. Šile su kod kuće, reciklirale stare zavese, farbale cipele da izgledaju kao nove. I najvažnije – nastavile su da biraju da izgledaju lepo. U tome se krila njihova tiha pobuna.

Tufne – simbol razigranosti i otpora u vremenu kada je sve bilo sivilo

Coco Chanel: Genije ili kolaboracionistkinja?

Jedna od najkontroverznijih figura tog perioda svakako je Gabrielle „Coco“ Chanel.
Kada je počeo rat, Chanel zatvara sve svoje butike – osim prodaje parfema. U to vreme, luksuzni hotel Ritz u Parizu bio je njen dom, ali i sedište mnogih nemačkih oficira. Upravo tu započinje njenu vezu sa Hansom Güntherom von Dincklageom – nemačkim diplomatom i špijunom Gestapoa.

Postoje tvrdnje da je Chanel bila agent sa kodnim imenom „Westminster“ i da je pokušala da iskoristi antisemitističke zakone kako bi preotela kontrolu nad brendom parfema Chanel No. 5 od svojih jevrejskih partnera, porodice Wertheimer

Iako je nakon rata optužena za saradnju s neprijateljem, nikada joj nije suđeno. Intervencijom Winstona Churchilla, slučaj je zataškan, a Chanel se povukla iz javnosti sve do 1954. godine, kada se vraća u modni svet – tada već starija dama, sa oreolom genija i senkom kolaboracionizma koji je svet odlučio da zaboravi. Njena moda je, kao i ona sama, bila kontradiktorna – jednostavna i sofisticirana, klasična i subverzivna.

Modna industrija Drugog svetskog rata nije bila samo pitanje estetike – bila je pitanje morala, preživljavanja, prilagodljivosti. U doba kada je svet gubio boje, moda ih je uporno vraćala – ne uvek iz čistih motiva, ali uvek sa snažnim uticajem.

Christian Dior: Rođenje jednog imperatora

Za razliku od Chanel, Christian Dior je u to vreme bio tek mladi krojač koji je radio za slavnu kuću Lucien Lelong. Zajedno sa kolegama poput Pierrea Balmaina, Dior je u ratnim godinama šio odeću za žene nacističkih oficira – ali i za žene francuskog otpora. Lucien Lelong je tada uspeo da odbrani francusku modnu industriju od zahteva nacista da se premesti u Berlin. Francuska moda je ostala u Parizu – tiha, ali dostojanstvena.

Nakon rata, Dior izlazi iz senke i 1947. lansira kolekciju koja će ući u istoriju kao “New Look”. Silueta peščanog sata, suknje dužine pola lista, naglašen struk, luksuzni materijali – sve ono što je bilo zabranjeno tokom rata sada se slavilo. Taj trenutak nije bio samo modna revolucija, već i kulturna: žene su skinule uniforme, odbacile ratnu štedljivost i ponovo počele da sanjaju o lepoti. Njegova moda bila je povratak ženstvenosti, ali i vizuelni šamar ratu.

“Želeo sam da moje haljine učine da žene izgledaju kao žene,” rekao je Dior.
“Posle godina uniforme, želeo sam ekstravaganciju.”

New Look – moda koja je poručivala: preživela sam

Moda kao tiha revolucija

Rat je oduzeo mnogo, ali moda je pokazala neverovatnu otpornost. Crveni karmin, tufne, šeširići, rukavice – svi ti modni dodaci postali su simboli snage. Žene su, bez obzira na nedaće, birale da ostanu verne sebi. A moda, iako ograničena, bila je prostor u kome su mogle da zadrže kontrolu.
U Francuskoj, Italiji i Britaniji, dizajneri su pravili kolekcije za ‘posleratnu’ ženu – onu koja zna šta znači oskudica, ali i šta znači dostojanstvo. Bilo da je šila kod kuće ili šetala ruševinama u elegantnim cipelama – ona je slala poruku.

Prošlost u našem ormanu

Danas, kada posegnemo za košuljom na tufne, A suknjom ili trench mantilom – ne nosimo samo komad odeće. Nosimo i deo te komplikovane istorije. Moda nije samo ono što vidimo na pisti, ona je ogledalo vremena, često i najiskrenije koje imamo. Moda iz Drugog svetskog rata oblikovala je siluete, navike i vrednosti koje i dalje postoje.
U vremenu kada se svet rušio, moda je bila tiha umetnost opstanka. Bila je dokaz da čovek, čak i u najmračnijim trenucima, ne prestaje da sanja.

Lepota nije luksuz – to je otpor